Савремени руски језик и њена држава

Модерни руски као један од обликанационална култура није само језик руске нације, већ и језичка заједница која се историјски развијала: примјери, дијалекти, жаргони и други облици говорне културе.

Највиши облик развоја националног језика постао јеРуски књижевни језик, који се разликује од других облика манифестације у томе што је стандардизован, обрађен, универзално обавезујући за све и одликује се широким социјалним функционисањем и стилском разноликошћу. Књижевни језик је увек контрастиран жаргоном, дијалектима и дијалектима. Савремени руски језик је једно од начина међунационалне комуникације и интеракције народа целе Руске Федерације.

Савремени руски књижевни језик нијесамо књижевност, али и штампа, телевизија, радио, школе и државни акти. То јест, овај језик је нормализован, са утврђеним значењима и употребом ријечи, строгим правописом, изговором и граматиком. Савремени руски представљају два облика - усмени и писани, који су безначајни, али се разликују једни од других из граматике и из лексика. Писани облик језика дизајниран је за визуелну перцепцију и усмени облик за слушну перцепцију. Писани облик је синтаксички и лексички сложен, у њему доминира терминолошки и апстрактни речник, чешће међународни. Модерни руски језик се састоји из неколико секција: речника, фразеологије, фонетике, ортоепије, формирања речи, правописа, графике, граматике, синтакса и морфологије, интерпункције.

Тренутно стање руског језика

Савремени руски има велики утицајмедији: норме изговора и употребе речи постају мање ригидне, често колоквијални или колоквијални облици постају варијанта језичке норме. И сам концепт "норме" сада је више право да изабере један или други изговор или употребу речи, а не ригидан језички оквир. Садашње стање руског језика постепено почиње да изазива забринутост: језик медија далеко је од примера, стандардног књижевног.

Лингвисти и истраживачи то кажу свепромене су природне и нормалне, тај језик се развија заједно са друштвом. С једне стране, ово је добро: вербална крутост, печати који су били инхерентни у усменом књижевном језику СССР-а, нестали су. Али, с друге стране, звук из екрана звучи жаргон, вернакуларне и стране ријечи. Позајмице страних језика постају све више и више, што негативно утиче на чистоћу примордијалног руског језика. Да, време се наставља и језик се мења са развојем друштва, али једно је украшавање говора страним речима, а друго је губитак традиција и губитак сопствене културе.

Руски књижевни језик је Пушкиново наслеђеи Лермонтов - велики писци који су дали велики допринос његовом настанку и развоју, руски књижевни језик је носилац велике руске културе, чији аналоги нису на свијету. Морамо је очувати и спријечити да се сруши под утицајем спољашњих фактора.