Савремена социологија

Модерна социологија обухвата многенаучне школе и индивидуалне вежбе, од којих свака објашњава суштину социолошке науке на свој начин. У садашњој фази постоји и неколико дефиниција социологије. Најчешће дефиниције су "наука о законима проласка и развоја друштвених процеса и друштвених заједница, механизам односа између људи и друштва", "наука о законима формирања, развоја и постојања друштва и друштвених односа".

Савремена социологија Предмет се зове друштво или појединацдруштвени феномен. Социологија проучава не само саме појаве, већ и њихове најопштије особине, које не разматрају друге друштвене науке (историја, филозофија, психологија, политичка економија, теорија права).

У том смислу, можемо закључити модерна социологија Да ли је засебна наука о општим законима друштвених феномена и њиховим генеричким својствима. У студијама, социологија се не заснива само на емпиријском искуству, већ и теоријски генерализује.

Студија социологије није само човек уопште, већистражује цео свет свог постојања, који укључује друштвено окружење, заједницу у којој је укључен, друштвене везе, начин живота, друштвене активности. Социологија посматра свет као систем. Овакав систем се сматра не само као функционисање и развој, већ и као преживјелу кризу. Савремена социологија настоји проучити узроке кризе и покушава да пронађе могуће излазе из ње, а која ће бити најмање болна за друштво и која је најопаснија.

Карактеристике савремене науке лежи у чињеници да она највише покушава да решиАкутни проблем наших дана је опстанак човечанства за могућности даљег обнављања цивилизације и подизања на развијенији ниво односа. Социологија тражи решење ових проблема не само на глобалном нивоу, већ и на нивоу појединачних друштвених заједница, друштвених институција, проучавајући друштвено понашање појединих појединаца. Ова наука истражује фазе формирања, текућег развоја и садашњег функционисања друштава и заједница људи. Истовремено, она тражи суштину феномена и њихових узрока у дубоким друштвеним процесима, односима између појединаца и заједница.

Упутства савремене социологије разликују се по два критеријума. Све школе модерне социолошке науке подијељене су у двије групе. То је микросоциолошке и макросоциолошке теорије.

У другој групи, најутицајнија су теорија социјалног сукоба и структурни функционализам. Све школе се ослањају на достигнућа модерне науке.

Основе структурног функционализма довели су ТолкотПарсонс, који је предложио да се друштво посматра као систем који се састоји од међусобно повезаних функционалних елемената. За такве елементе он се односио на појединце, групе, групе и друге заједнице, између којих постоји веза. Ова теорија се фокусира на стабилност друштвених система и еволуционе облике њиховог развоја.

Теорија социјалних сукоба (сукобсмер социологије) формиран је супротно структурном функционализму. Најпознатији представници овог правца су Л. Козер и Р. Дарендорф.

Цосер је аутор теоријепозитивно-функционалног сукоба, који тврди да стабилност друштвеног система подразумијева постојање обавезног сукоба интереса, који се манифестује у друштвеним сударањима и сударима. Дахрендорф је развио концепт конфликтног модела друштвеног развоја. Главни принципи његове теорије су следећи: друштво је у сталном процесу промјена, у њему су неизбјежни сукоби, сви појединачни елементи друштва доприносе њеним промјенама и интеграцији, у друштву увијек неки чланови доминирају над другима.

Фокусирају се на микро-социолошке теоријепроучавају понашање појединаца у својим друштвеним односима. Главне теорије микросоциологије укључују феноменологију, симболички интеракционизам, теорију социјалне размене, етхнометходологију.

Симболички интеракционизам (Георге Херберт Меад)наводи да људи поступају у складу с симболичким значењима која се морају тумачити. Феноменологија (Алфред Сцхутз) истражује друштвену стварност кроз проучавање свакодневног живота појединаца. Етнометходологија (Харолд Гарфинкел) сматра стварност резултатом људских интерпретативних активности. Теорија друштвене размјене (Георге Хоманс) заснива се на принципима бихејнеризма који објашњавају друштвене процесе.